separator
Info
ZABAVAAKTUELNO

vesti

Živorad Vasić: Biće sve teže zadržati kadrove, treba nam plan za povratak stručnjaka u Srbiju


Živorad Vasić, potpredsednik kompanije Delta, direktor hotela Kraun Plaza i jedan od najpriznatijih menadžera na ovim prostorima, u intervjuu za naš portal otkriva kakav je hotelijerstvo biznis, koje su teškoće sa radnom snagom, i govori o potrebi da se politika odvoji od biznisa.


- Ne mislim da je problem odlazak mladih ljudi. Problem je što Srbija nema sistem kako da te mlade ljude vrati nazad. Ovde je radna snaga jeftina i biće nam sve teže i teže da zadržimo dobre kadrove, posebno sa ovakvim platama.

A mladima bih poručio da se vrate kao što sam i ja - samo pod uslovom da imaju dobru ponudu, kaže Živorad Vasić.

Vasić u intervjuu za Telegraf biznis ističe da svi privrednici, bilo strani ili domaći moraju da imaju isti tretman i ista pravila. Govori o tome zašto je hotelijerstvo zapalo za oko srpskim biznismenima, i da li je Airbnb pretnja, kao i tome kako Novi Beograd postaje tesan.

Kada je pre više od decenije rešio da se vrati i svoje znanje pokupljeno u Americi primeni u Srbiji, Živorad Vasić nije poznavao pa, gotovo nikoga. Dobio je malu kancelariju, i dvoje saradnika. Danas, on je viši potpredsednik Delta Holdinga, direktor Kraun plaze, član je Srpske asocijacije menadžera, Srpskog poslovnog kluba i Saveza ekonomista Srbije.

Vasić je završio Safild akademiju, odakle je otišao na Univerzitet u Bostonu, odsek za finansije i hotelijerstvo. U trenutku dobijanja diplome, počinje bombardovanje u Srbiji. Odlučio je tada da ostane u Americi, bar za početak. Prvi posao dobio je u Hajatu gde je radio sve, od nošenja kofera, dočekivanja gostiju, do rada na vratima.

Ponudu je svakako prihvatio jer je to bio jedini međunarodni hotel koji je tada radio u Srbiji. Bio je uveren da mu je to na neki način povratna karta.

Posle svega, Vasić kaže da je u hotelskoj industriji prošao sve i da zna kako hoteli dišu. Iako uključen u nekoliko poslova, tvrdi da nikada ne bi napustio hotelijerstvo.

- Hoteli su gradovi za sebe, svetla se nikad ne gase i nešto uvek može bolje - rekao je jednom prilikom Vasić.

Osvojio je brojne nagrade između ostalih i za najboljeg direktora u lancu "Kraun plaza Evropa". "Direktor ispred svih".

Na pitanje da li mu prija što nosi laskavu titulu "naj direktora" i koliku to odgovornost nosi, Vasić je rekao da mu je imponovala, ali da to nije njegova nagrada, već nagrada, kako kaže, celog tim i 220 zaposlenih u Kraun plazi koji su konstantno postizali sve bolje rezultate.

- Ponosan sam na to što je bilo malo promene broja zaposlenih za ovih nekoliko godina. A znamo da su u Srbiji, ali i Evropi trenutno najveći problem kadrovi. Kada imate ovakvu situaciju, da se kadrovi ne menjaju znači da vlada red, da su ljudi zadovoljni i srećni. InterContinental grupa sada ima 17 brendova i 10.000 hotela, a u poslednje dve godine napravljene su i velike akvizicije, kupljena su poznata imena i Grupa je postala lider hotelskog tržišta. Ne samo po broju soba nego i broju hotela - rekao je Vasić, i dodao:

- Nagrada nosi i odgovornost, prvo prema zaposlenima, zatim prema gostima hotela jer oni moraju da se osećaju zadovoljno i srećno i treće prema vlasnicima. Nadam se da će takve prestižne nagrade dobijati mlađi direktori, u drugim hotelima i da će ona ostajati u ovom delu Evrope.

Na pitanje zašto je hotelijerstvo toliko popularno među srpskim biznismenima, Vasić odgovara da osim ukoliko niste velika kompanija, ne treba da se bavite poslom kojim ne znate da se bavite.

- Privrednici su u poslednjih pet godina očigledno shvatili nekoliko stvari što se tiče ril estejta: Imate određeni povraćaj novca, ali vrednost zgrade raste. Praktično ne samo da dobijate na vrednosti nekretnine koju ste kupili, već, ukoliko ste dobro postavili hotel, može vam otplaćivati kredit i da taj novac onda bude mnogo veći. Hotelski biznis ne donosi veliki profit odmah. Međutim, ono što se sada gleda u Evropi je sigurnost profita, a profit je u hotelijerstvu, posebno u gradovima koji su popularniji, zagarantovan - rekao je Vasić.

Kako kaže, nažalost, trebalo bi da obratimo pažnju na što Beograd, u odnosu na gradove poput Ljubljane ili Zagreba, ima dosta nižu prosečnu cenu, a dosta više stranih brendova.

- Moramo mnogo da radimo na tome jer ukoliko privrednici nastave da ulažu u hotele desiće se ono što se već u naznakama i dešava a to je da imamo mnogo veći broj soba nego što je potrebno Beogradu - rekao je Vasić.

Vasić je pohvalio i istakao da je Etihad - Er Srbija partnerstvo najbolja stvar koja se desila Srbiji.

- Beograd je postao hab, dobili smo više od 44 nova direktna leta, broj gostiju koji dolaze se povećao za 17 odsto. Činjenica je da, pošto Beograd ima prosečnu cenu koju ima, ljudi više vole da naprave kongres ovde nego u nekom drugom gradu gde su platili tri - četiri puta veću cenu. U tom našem udruživanju moramo da budemo vrlo pažljivi. Ne možemo da govorimo o cenama i da ih ističemo, ali možemo da ističemo više naše tržište i hotele. Tu ne radimo dobro posao i moramo to da promenimo - rekao je Vasić.

Kako kaže, kada bi prosečna cena u prestonici bila kao ona u Zagrebu i u budžet Srbije bi se slivao mnogo veći novac od PDV-a, i dodaje da bismo samim tim bili u stanju da zadržimo kadrove, da povećamo plate i još mnogo toga.

- Iako to nije popularno reći, Srbija ima sreću što nije ušla u Evropsku uniju zato što bi hotelijeri još lakše odlazili u druge zemlje gde su veće plate. Dalje, nama treba jedan kongresni centar u kome bismo mogli da dovedemo strance, jer su oni oduševljeni Beogradom. Dosta dobrog se dešava u Gradu, Beograd nije samo provod, već ima muzeje, dobre restorane...treba nam sada infrastruktura koju ćemo da preslikamo i na Srbiju jer su prosečne cene hotela u Srbiji još niže - ističe Vasić, i dodaje:

- Svako ko želi da se bavi turizmom treba, jer ima budućnost. Sa kongresnim centrom i cenjenjem hotelijera doći ćemo do toga da prosečna cena bude kao u Sloveniji i Hrvatskoj.

Na pitanje da li možemo da poredimo plate zaposlenih u domaćim i regionalnim hotelima, Vasić kaže da je to teško, ali da želi da ukaže na to što nekada privreda govori o tome kako su ovde porezi i nameti veliki. 

- Trebalo bi da odu u Sloveniju i da se uvere šta to znači. Tamo se porez na platu plaća skoro duplo više nego ovde u Srbiji. Ali isto tako prosečna neto plata je mnogo viša i standard je veći - ističe Vasić.

Vasić je na pitanje zašto hoteli u Srbiji ostvaruju procentualno dobru marginu, rekao da je to upravo zbog toga što je nažalost, kako kaže, radna snaga jeftina i biće nam sve teže i teže da zadržimo dobre kadrove.

- Takođe mislim da će se u naredne tri ili četiri godine plate u hotelskoj industriji dosta povećati i mi ćemo svi u tom poslu mnogo bolje živeti zato što je nemoguće zadržati kadar sa ovakvim platama - rekao je Vasić.

Kada je u pitanju nedostatak radne snage, Vasić kaže da  oni u kompaniji imaju sistem, a to je, kako kaže, briga o zaposlenima. 

- Naši radnici imaju najbolju hranu, uvek toplu i kvalitetnu kafu, najbolje uniforme. Pravimo rođendane, proslave, delimo nagrade... Govorim ovo jer mislim da je briga o zaposlenima izuzetno bitna. Mora se uspostaviti sistem gde je plata najbitniji faktor ali osim plate mora da postoji i ta briga. Trenutno nemamo takve probleme kao hotel, ali će oni sigurno da nastanu. Borimo se tako što će naši zaposleni imati veće plate - rekao je Vasić.

Vasić ističe da politika mora da se odvoji od biznisa, kao i da svi privrednici, bilo strani ili domaći moraju da imaju isti tretman.

- Ako postoje pravila koja su potpuno ista, identična za svakog i ako svako ima istu šansu, onda je to fer igra. Međutim, ako nije, ako neko ima veću, neko manju beneficiju onda to kreira problem. Bilo bi dobro da se ta pravila učvrste, da se poznaju i poštuju jer kada ih ima nema odstupanja i ona su najznačajni faktor koji može da podigne srpsku privredu - rekao je Vasić.

Kada je u pitanju interesovanje za Sava centar i kongresni turizam, Vasić kaže da Grad treba da raspiše tender do kraja godine i da će se sigurno javiti kao zainteresovani za kupovnu Sava centra. 

- Međutim, kupovina Sava centra je tek početak posla, mora zatim da se uloži oko 70 miliona evra da bi on postao kongresni centar. Nema mnogo kompanija u Srbiji koje to mogu da urade. Kongresni biznis je jako lep ali težak i komplikovan. Njega mora da vodi kompanija koja ima znanje i koja može da investira. Mi imamo i jedno i drugo i želimo da napravimo novi kongresni centar. Smatramo da bi to za Beograd bio jedan veliki, pozitivan pomak ka dovođenju mnogo većeg broja turista - rekao je Vasić.

Vasić dodaje da bi voleli da grade pasarelu koja bi se nalazila između Sava Centra i InterContinentala. 

- Želimo je jer mislimo da bi "topla veza" funkcionisala. Arhitekte su je nacrtale, projekat je urađen, ali o tome možemo da razmišljamo onog trenutka ako se desi da Sava Centar bude deo našeg sistema - rekao je Vasić, i dodao:

- Napravili smo naš logistički centar koji je jedan od najvećih i imamo mogućnost proširenja. A što se tiče poslovne zgrade, nju smo zamislili i nacrtali uz InterContinental. Saglasan sam sa vama da Beogradu nedostaju dobre poslovne zgrade. To je vrlo interesantan biznis u okviru Delta ril estejta. Dodatno, to nije kompanija koja se bavi stanovima.

Kako kaže, misli da svako može da napravi stambenu zgradu i da prodaje stanove a mi to ne želimo da radimo, ali da je poslovna zgrada potrebna iz više razloga. 

- Prvo, kada imate puno korporativnih klijenata lakše vam je da popunite i hotele, a drugo, cena kvadrata poslovnog prostora izuzetno raste, a zbog toga što nema dovoljno mesta na Novom Beogradu za sve kompanije koje dolaze - rekao je Vasić.

Na pitanje da li je izazov dovesti investitore u Beograd i da li je naš grad dobro mapiran, Vasić ističe da Beograd mora da se poredi sa gradovima u regionu - Bukureštom, Sofijom, Tiranom, Zagrebom...Ne sa Berlinom, Minhenom, Amsterdamom, bilo bi, kako kaže, neprirodno.

- Čini mi se da Srbija nije dovoljno mapirana, a da ima toliko stvari koje može da ponudi. Međutim, infrastruktura je najveći problem. Kada god razgovaram sa strancima kažu da im je komplikovano da putuju do Kopaonika tri sata, iako tamo imaju skijanje, dobre hotele, provod... Moramo da popravimo infrastrukturu. Ako pogledamo koliko se u prestonici gradi stambenih zgrada, jasno je da ril estejt industrija živi, ali meni se ne dopada što ovde bilo ko može da napravi fasadu kakvu god želi. Treba da radimo na tome da Beograd postane što uređeniji, skladniji i da postoje neka pravila. I ona, ponavljam, moraju biti ista za sve - rekao je Vasić.

Kada je reč o digitalizaciji u Srbiji i to kako će se ona odraziti na hotelijerstvo, Vasić ističe da se toj transformaciji prilagođavaju tako što usklađuju poslovanje prema stranim principima, kod njih u Kraun plazi, ili Holidej Inu, u Sloveniji ili Japanu - kako kaže, hoteli su svuda isti. 

- Grupa je uložila 3, 5 milijarde evra u rezervacioni sistem koji je napravljen prošle godine. Radi na sistemu tač skrina, vojsa. Pomoću njega su centralizovane rezervacije. Gosti uvek mogu da vide gde se tačno nalazi hotel i praktičan je za korišćenje. Buking je, na primer, napravio revoluciju, toliko je jednostavno rezervisati hotel preko njih, a toliko komplikovano preko hotelskih sajtova... InterContinental grupa radi na digitalizaciji konstantno. Jedan od primera su poeni koje smo uveli a koji imaju identičnu vrednost novcu. Dakle, bilo šta što kupite i koristite u hotelu možete da platite putem poena a ne novca, što do sada nije bilo moguće ni u jednom hotelu - rekao je Vasić, i dodao:

- Digitalizacija je nešto u šta preduzeća, ali i država mora da ulaže konstantno, ali mislim i da mora da postoji desetogodišnji plan. Takođe, trebalo bi praviti biznis planove tako da mogu da ih naslede i timovi koji dolaze, a ne uvek sve ispočetka.

Kada je Airbnb u pitanju, ističe da je on svuda u svetu postao jako zastupljen. 

- Međutim, ciljna grupa Airbnb je takva da on nije toliko ugrozio hotele sa 4 ili 5 zvezdica koliko je ugrozio hotele sa tri zvezdice. Nije dovedeno u red ono što se odnosi na regulaciju pa sada svaka država na svoj način naplaćuje porez i tu postoji dosta rupa koje moraju da se promene. Airbnb će da se širi, on neće stati. Ljudima odgovara, posebno gostima koji ostaju duže: mogu sa mnogo manje novca imati komfor i stan, ekonomičnost, kuhinju, a to su neke prednosti koje nemate u hotelima - rekao je Vasić.

Kako kaže,  to ne predstavlja problem dok ne nastane neka veća kriza. 

- Onog trenutka kada nastane veća ekonomska kriza koja će se sigurno pre ili kasnije desiti, tada za hotele Airbnb postaje ozbiljna mašina oduzimanja prihoda - rekao je Vasić.

Vasić je, komentarišući to što mnogo mladih odlazi iz Srbije rekao da ne misli da je problem to što iz Srbije odlazi toliko mladih ljudi, već da je problem  što Srbija nema sistem kako da te mlade ljude koje pokupe znanje i iskustvo vrati nazad u Srbiju. 

- Oko toga nisam saglasan sa mnogima - ne mislim da je ružno otići na bolje škole, dobiti stipendiju i ići na bolje fakultete. To rade sve zemlje. Ali te zemlje imaju plan i program kako mlade vraćaju. Poručio bih mladim ljudima da se vrate ovde, kao što sam i ja - samo pod uslovom da imaju ponudu gde oni vide šansu za rast svoje karijere. Ne mislim da je plata najvažniji faktor, ona je važna da bi se ostvario neki normalan život ali je važnije da mlad čovek vidi kako može dalje da se razvija i da ne sedi na jednom istom mestu dugi niz godina. Moja poruka bi bila da pokupe što više znanja, to niko ne može da vam oduzme i bez njega ne možete mnogo u životu da uradite. Sa znanjem, uvek možete dalje, ili da pređete u drugu kompaniju - rekao je Vasić.

Kako kaže, vraćanje u Srbiju zahteva da ponuda bude prosperitetna, i dodaje da ukoliko to nije, onda bi za svakog mladog čoveka bilo komplikovano da se vrati. 

- Nadam se da će neko iz državnih institucija ovo da pročita i krene da radi na tom programu. To bi bila najvažnija stvar, a ne mora da bude komplikovano - napraviti program i dogovoriti se sa ozbiljnim privrednicima i stranim investitorima kojima se toliko daje šansa u ovoj zemlji, da godišnje kroz selekciju, vrate 20, 30 mladih ljudi, da im daju dobru šansu i platu. Povratak da, ali ako imaju dobru šansu - rekao je Vasić.

Vesti Minut dva

Nacionalni Dnevnik

Komični video i skrivena kamera

Komentari • 0

Komentari uvredljivog sadržaja neće biti odobreni.

korisnik

povezane vesti